Zadarskom Ulicom

Nekada ti dođe da se zaplačeš,

nad sopstvenim životom,

Najnesrećniji čovek na svetu,

Iako ima gladnih, što ti nisi,

prejeden si prijatelju!

Iako ima i bosih, ti nosiš čizme,

toplo ti je prijatelju,

Nekom bi se najebao majke,

pa tvoju niko ne dira,

Ipak ti uporno mrziš sve oko sebe!

I ona neće sa tobom,

Sad je sa njim i voli ga,

posle njega ide baš možda onaj,

onaj što stoji tamo,

onaj nasmejanog lica,

ni lepši ni bolji,

samo nije Ti,

Ti si prijatelju sto prvi!

Tebi sleduje ono što ostane,

Tvoja paklica pljugi,

kao da je uvek prikraju,

U tvom novčaniku imaš para

samo da se vratiš kući,

opet na početak,

budućnost nije za tebe,

sve te skalamerije,

sklopke, kablovi,

mini aparati, ravni ekrani,

svo njihovo zujanje,

ostavićeš drugima,

neka njih jebe u glavu,

neka njih poseduje,

nek im smeta,

Nek im ozrači kitu,

da ti ne diraju devojku,

A ti ćeš prijatelju,

proći ulicom Zadarskom,

U tvom Bg-u, koji pripada njima

ulicom u kojoj vreme stoji,

gde drugi ne zalaze,

gde miriše neki grugi život,

neka druga prilika,

videćeš tvoj grad kako svetli,

kako pokazuje staro lice,

videćeš kako za njega ne postoje oni,

koje gledaš svaki dan na ulici,

oni koji sto godina žive u tvom gradu,

a nisu naučili ništa,

kako ignoriše one iz čije svake pukotine

lipti provincijalizam,

Kako ne vidi polunormalnu omladinu,

koja do starosti ne prestaje da se tarzaniše,

omladinu koja je zajebala Darvina,

ponovo ćeš se prijatelju,

osetiti svoj na svome,

biće ti bolje, moćićeš ponovo da voliš...

...neku drugu devojku!

Samo prođi...ulicom Zadarskom!

(15.3.2007.)

autor: joshibeast(iz edicije:"rima mi se gadi")