Svi trotoari Beograda

Svi Trotoari Beograda

Krenuo sam jedne večeri, kolima
kod drugara, na drugi kraj grada
Ta priča je već poznata!
Morao sam kroz centar,
preko Slavije,pa u nedogled!
Bilo je toplo avgustovsko veče,
oko 21.
vozio sam polako, otvorenih prozora.
sa radia je zakucavao neki moderni jazz,
nešto kao poznata pesma koju nikada nisam čuo
I to jako dobra, baš me dizala!
Udarilo me neko osećanje sreće, bezrazložne
Posmatrao sam ljude na trotoaru,
delovali su zadovoljno i uklopljeno u moju priču,
Ispred mene, još jedna poznata stvar
jedna od onih koji opet kvare utisak,
i ne daju da se prepustiš
Neki taksista me je sekao,
onako bezobrazno, "taksistički"
koje li su rase ti degeni,
i koji im je više kurac!?
Pripremio sam se da mu zatrubim,
onako masno, izdrkano, prepotentno
svakodnevno?
Ali u meni je nešto kvrcnulo, odustao sam
previše lako, jednostavno,
ruka mi je skliznula sa strane,
Tolerancija?
neko bi rekao da je to to.
Nije me valjda stiglo?
Nisu valjda krenule da me lome
i menjaju tekovine modernog društva?
NE!
NE!
Neko je jednom rekao:
"Tolerancija je vrlina čoveka koji nema ubeđenja"
A?
Jebeš toleranciju,
samo nisam hteo da kvarim trenutak,
Hteo sam da posmatram te ljude još neko vreme,
Delovali su lepo na tom trotoaru,
Kretali su le lagano, u tankoj, šarenoj odeći,
bili su zadovoljni!
Nastavio sam polako, uz ivičnjak,
kao da posedujem svo vreme sveta
i zbilja sam ga te večeri imao!
Nastavio sam svoju poluvoajerskidobronamernu misiju,
i vozio sam sve dok nisam video nju.
Nju, duge plave kose!
Nju, najplavljih očiju!
Nju, najsvetlijeg tena!
Nju, najdužih nogu!
Nju najlakše obučenu svih lako obučenih!
Stajala je na stanici prekrštenih ruku.
Bila je kao vila, u svojim ranim dvadesetim,
iz nje k'o da je izbijalo 20 stadionskih reflektora,
Dobro, malo sam preterao, ali ipak
takvu devojku nikada nisam video,
naglo sam zaustavio, tačno pored nje.
Samo sam je gledao,
nisam mogao ništa da kažem.
Samo sam se divio, kao nikada pre!
Šta mi je to?
To osećanje tako strano?
Tako prijatno?
Tako lepo?
Tako sve!
Ne, neću reći ljubav!
Odjednom me je pogledala?
Jako očekivano, i to mi se nije sviđalo
Nema šanse da sam ja taj, i nisam bio!
Laganim korakom, približavala se mojim kolima.
Izgledala je...
A onda se, sa iskustvom,
kao da to radi 1001. put
naglula kroz otvoren prozor.
Na radiu je vozio sada tako poznati Marvin Gej
"Sexual Healing"
Rekla je:
"Treba li ti društvo?"
...
Tada sve je htelo da se sruši,
u nepovrat, da ode,
konci su se kidali,
prijateljica noći,
sve za 50!?
Ne, večeras!
Ovo je moje veče!
Već sam rekao da ne može!
Hrabro sam uhvatio sve konce i vezao ih u mrtvi čvor!
Večeras sam vizuelni tip!
To ima prolaz!
Pitao sam je, sa iskustvom
kao da to radim 1001. put
pitao sam, pomalo ljut ali ne i razočaran
"Koliko luče?"
Odgovorila je kratko, poslovno,
nije bitno šta?
Nagodba je pala!
Sela je na suvozačko mesto
Krenuli smo...polako...u noć
... na neki 3. kraj grada...
Kada smo stigli, poljubio sam je strasno,
Iz sve snage...
Nije se branila
Svidelo joj se, opustila se u mojim rukama
povremeno bi uzdrhtala i naglo uzdahnula
Jako je lepo mirisala...
Posle sat vremena bio sam portuno iscrpljen.
Jebao sam kao nikada pre!
Jebao sam svog anđela!
Prelepog...
(2007)

autor: joshibeast