Čašicu razuma za Božić, molim te

Kao u podne, kada nije Božić
u fotelji sedim
Zlim rečima
Samarićanina bedim.

A znam, ono što ne znaš ti.
U lokalnoj kafani „Bitolj“
čuo sam ko je ubio Kenedijeve
Isti čovek je u pitanju,
ali tajnu moram da sačuvam.
Rane su još uvek sveže
krvare...
Nevini bi stradali i ti i ja.

U maloj prodavnici u kraju
čuo sam šta „Klas“ stavlja u hleb
da bude unutra mekan a spolja tvrd
i hrskav i uvek topao.
Otrovno je i izaziva zavisnost!
Ali dalje ti ništa ne smem reći
Iza pekarske industrije stoji jedan od klanova
Nevini bi stradali i ti i ja.

Na autobuskoj stanici saznao sam
kako biraju autobuse i vozače
za liniju 95.
Rekao mi je čovek u crnom kaputu
Saznao sam i kako vešto GSP
izbegava da EDB-u plati struju
za sve tramvaje i trolejbuse
Saznao sam i ko plaća tu struju,
Ali , znaš već, ne mogu ti reći
Isti klan drži i pekare i GSP,
Ne mogu,
Nevini bi stradali i ti i ja.

Sećaš se kada su u Novom Sadu
i Somboru gradu
jednog tužnog februara gorele pekare,
radnje ljudi koji imaju čudna imena?
Ti i dalje misliš da je to zbog imena bilo?
Varaš se, već od pitanja si shvatio,
nisi glup.
To je zbog tajnih recepata za burek,
koji su ljudi sa čudnim imenima krili,
i nisu hteli da prodaju klanu.
Ja recept sada znam
Sve mi je objasnio čovek u crnom kaputu,
Ali kada bih i tebi rekao, znaš već!
Nevini bi stradali i ti i ja.

Kao u podne, kada nije Božić
u fotelji sedim
Zlim rečima
Samarićanina bedim.

I ova pesma je na početku i rimu imala,
rima se izjalovila
glupa je bila

I ova pesma je i formu soneta imala,
forma je nestala,
pesma je slobodna, ali i glupa

Kao u podne, kada nije Božić
u fotelji sedim
Zlim rečima
Samarićanina bedim
A samo sebe da ubedim
Da sam iznad, bilo čega
I da mogu da radim šta hoću.
A ne ide, jer kako srimujem
tako u sebi vatre raspirujem
A gde je tu smisao, O Viljeme Veliki?

Autor: joshibeast

Gabor (arhaična pesma)

Znaš li devojku?
Pevao je 83.-e Du du a!
Kaja se zvala.
To je ona što si sa njom haj
kada dođe maj
I ona sa kojom si kul
kada dođe jul.

Znam ja takvu devojku!
Ali neću o njoj da pevam,
njoj ću da radim sve!
Du du a je svoju stavio u pesmu
Pitam se gde li mu je sad?
U pesmi je ostala,
iz života izčezla?
Reci Dudi, ne znam?

Ja Du Du moju čuvam samo za mene!
Ne dam bre nikome.

…

Pevaću o Gaboru zato.
Gabor mene inspiriše!
Ljubav nije za pesmu
kakvu ja znam da napišem.
Ljubav ja dajem, o njoj ne pevam.
A Gabor dobija mesto u večnosti,
kako neki tvrde.
Postaje Dulčineja
ili kakva druga naočita dama.
Da li je to pravedno?
Jeste, odgovaram.
Večnost je sumrak moga mozga,
svaka moja greška i pogrešna procena,
svaka trula jabuka koju sam zagrizao,
svaki izbljuvak koji se mom nosu približio.
O takvoj večnosti ja pevam,
u 21. veku kada je potvrđeno
izumiranje ptice koja se zvala Droplja
ja se gaduro setim tebe.
Setim se kako si smrdela na loj
koji je izbijao ispod parfema
kada sam ti se poslednji put približio!
Setim je bubuljice na nosu
za koju sam mislio da je pirsing
dok ti se nisam prvi put približio!
Svakog prdeža
Svakog ostatka maskare
crne gromuljice poput brabonjaka
Da li je to groBuljica možda,
ili je ova pesma arhaična,
i svima sem meni daleka?

Autor: joshibeast