Belo parče papira... Izazov! I to izazov za svakoga, primećujem u poslednje vreme. Malo je onih koji se ustručavaju da naruše predivnu belinu papira. Ali takvi smo mi, do kraja hrabri! Ni jačih se nismo plašili, a sad, kao, treba da ustuknemo pred negarantovanim pravom papira. Jebite se svi beli papiri!!!
Ma, ni ja u stvari nisam nešto bolji od svih tih koji žvrljaju i lupetaju gluposti, koje od milošte vole da nazivaju svojim mislima. Ja mislim da su oni idioti, a i oni dozvoljavaju sebi da misle...Jedini ko nema pravo žalbe je papir. Da li ste se ikad pitali da li papir želi da ostane beo, da li ga povređujete time što bacate na njega ostatke svog života, ili onoga što biste hteli da bude vaš život? Naravno da niste! I za veće stvari vas boli kurac.
Ali to nije u redu!!! NE!! Svršavaš po nekome a on ti ne govori da li mu to prija ili se toga gadi! Jebeš mrtvaka!
Ali opet, izgleda da sve nas to pali. Eto imamo nešto zajedničko.
Dok sam se spremao da počnem da pišem nešto, pretvorio sam se u borca za prava papira.
Jebeš mi mater moram to da patentiram, inače će me sjebati neki NGO i uzeti mi gomilu para. Gadni su to kučkini potomci.
Iskreno, i meni se jebe za to da li ovaj papir pati što ja ostavljam svoje tragove po njemu, belom i do malopre nejebanom.
Nešto sasvim drugo mi pada na pamet. Danima mi se vrti po glavi i nikako da odjebe. Prvo sam mislio da je to neka suluda misao i da će otići sa prvom podnevnom spoznajom spoljašnjeg sveta, kao i svaki mamurluk. Ali ne! Tu je i dalje! Pokušao sam da se tuširam hladnom vodom, pijem ono govno u kome pliva pokvareni kupus od koga se posle pravi orgazmična sarma, šetam go po hladnom, ali ne, ništa. Odlučio sam, da se u skladu sa ratničkom tradicijom svog naroda, predam.
I evo me, tu sam, priznao sam sebi tu strašnu istinu. Još gore, prihvatio sam je kao svoju.
A čudno je, sve vreme stoji pored tebe, vešto je obilaziš glupim mačo tripovima i bežiš od nje. Ali to nije zato što si šmeker. Nisam ja držao gard zato što sam bokser, nego zato što sam pička.
Čudno je koliko drugačije posmatraš svet bez tih podignutih pesnica. Valjda čovek u jednom trenutku shvati da ne treba baš na sve dizati šaku. Posebno ne na stvari koje u stvari jesu najgotivnija keva svih do jaja stvari. Možda ću nekome zvučati pičkopaćenički, ali savršeno me boli kita. Volim i do jaja mi je!!!
Probaj i ti seronjo!
I svi vi koji mislite da serem, probajte da poslušate malo sebe, razmislite zašto ste nadrkani i nervozni. Zbog sjebane zemlje, loših fakulteta, malih plata?! Ne, sjebani ste zato što ste pičke! Pička je jako lepa stvar ali joj je u opisu radnog mesta da bude jebana.
Rashid, 2. mart 2010.
