86th sunrise and counting

U poslednje vreme video sam isuvishe puta kako se sunce radja, tacnije 86 po redu. Divan casovnik nebesa koji me podseca da je jos jedan dan prosao. U to neko vreme kada se vracam sa posla delim sedista sa raznim razlicitim ljudima. I kao sto postoji Barkerov ponocni kasapski voz tako postoji i Beogradski prvi jutarnji autobus.

Isprva nisam mnogo opazao oko sebe, prosto bio sam izgubljen u olujama nekih razmisljanja, oko pet ujutru, zakljucio sam dolaze mi najbolje misli savrsheno sklopljene u recenice, toliko sjajne da ne bih imao potrebu da ih modifikujem, ali takodje u tom trenutku ne mogu da ih zapisem. Probao sam, neke koncepte da izvucem u tezama kucajuci SMS poruke koje ostavljam sebi u draftu da bih mogao kasnije da se setim, ali misao nekako izgubi na jacini kad pokusham da je prepricam sebi sutra dan.

Kada se setim da napunim mp3 uglavnom slusham neke divne tonove pravog Jazz-a, tonove nostalgicnog Marvina Gejla ili Sare Von ili majstorije Dizi Gilespija i cika Koltrejna nekako ide uz ove monsuske dane, a i daje neku pozitivnu notu svilu belog grada preko koga putuju teski kisni oblaci. Ako je mp3 prazan citam knjigu. Mozda ste primetili da malo kasnim sa emisijama ovde ( citaj: ne stizem uopste da procitam knjigu) pa bukvalno koristim svaki moguci trenutak dok mi mozak jos uvek funkcionishe da progutam koji red.

Kada se pogled vrati ka unutrasnjosti vozila gradskog saobracajnog preduzeca postaje neverovatana postavka kreatura kojih jedino po tematici vezuje autobus, pravac i vreme koje provode u njemu. Nekada tu je samo dvoje, troje ljudi obicno mladih koji se vracaju sa nekog mesta na kome su se uvostili pa kunjaju oslonjeni glavama o prozor. Osim nekih tako prostih cinjenica kao sto je odevanje ne mozete puno toga da saznate. Kad kad tu su oni cije price mozete da slushate i ma koliko glupe bile fasciantne su. Spektar tema je neverovatan i obuhvata mnogo oblasti od kojih su glavne one teske filozofske, apstraktne i bez poente. Zabavlja me to.

Desilo mi se cak da me nepoznata cica pozove da podelim jutro sa njom i sa njenom drugaricom na Adi, na sta sam se osmehnuo i kulturno odmahnuo glavom u znak negativnog odgovora iako sam se lomio citavih par sekundi - priznacete akcija je jako primamljiva. Odlucio sam se da se ne pomerim, a ona je prostim pokretom ruke u mom pravcu rekla mi je da sam mator, bez avanturistickog duha i dosadan. Osmehnuo sam se kada je par minuta kasnije krenula provala oblaka. Bilo bi svakako romanticno.

Neki dan kasnije pricao sam sa vrlo prijatnom bakicom kojoj sam objasnio gde treba da sidje da bi mogla da uhvati autobus za Zeleznik. Uspeli smo da razmenimo par reci o tome kako je omladina lenja i kako nista nece postici u zivotu kada se tako kasno vracaju kucama. Kada sam objasnio moj slucaj dobio sam njeno odobravanje pa mi je cak u znak zahvalnosti za moju pomoc dala bombonu koju sam sa zadovoljstvom prihvatio.

Uvek su mi zanimljiva svadjanja sa samostalnim referentima koji obozavaju da love u prvim jutarnjim intervalima. Rasprave su zucne i obicno se zavrshavaju tako sto uhvacen izadje napolje uz mnogo drame i koprcanja. Ti pecaroshi po autobusima sada rade u duetima tako da vam nema spasa ukoliko niste kupili kartu ili nemate markicu. Njihove taktike su zaista postale inovativne. Ima onih koji to rade jako brzo, jedan udje na prva vrata pa krene nizvodno, a drugi na poslednja i krene uzvodno kolegi u susret. Vrlo efikasno jer tada dok je autobus u pokretu necete moci da izletite na sledecoj stanici a da ne popijete kaznu usput. Ponekad vole da sede malo, voze se sa nama ostalima, a onda odjednom ustanu kada odluce da je trenutak izbace svoje legitimacije na prepad sto je opet vrlo dobra taktika i hvata vas nespremnog. Dok ima i onih koji to prosto rade rutinski tako da tu imate prozor da shmugnete jer oni i ne mare mnogo.

Ljudi primetio sam uglavnom ne vole da sede do mene. Sto je meni kul jer prosto imam mnogo vishe mesta da se rashirim. Mozda je to zbog mog izgleda, zakljucio sam da nije do toga sto smrdim sigurno. Mozda je to zbog tetovaza posto vidim kako ne odobravaju to sto mi je telo isharano. A mozda zato sto stalno nosim crno.

Jednom je sedeo lik do mene koji se prekrstio kada smo prosli pored crkve na banovom brdu. A u tom trenutku ja sam okrenuo stranu u knjizi gde je na pocetak poglavlja pisao naslov: "Religija kao virus", ne moram da vam kazem da je cim je primetio naslov ustao i otishao na drugi kraj autobusa, da se ne bi mozda inficirao.

Od kako je krenula pandemija stalno nosim vlazne maramice. Uvek pre nego sto udjem u autobus izvadim maramicu i dezinfikujem deo shipke za koju se drzim a maramicu ostavljam u ruci kako ne bih dodirnu nista drugo. TM duks Hood je jako dobar za ovakve akcije po prevozu. Oni koji ga imaju ne skidaju ga iz prostog razloga zato sto je savrshen za svako vreme i priliku. U mom slucaju kapuljacu nabijam na glavu kada hocu da kunjam oslonjen o prozor. Posto je kapuljaca jako duboka vase lice nikada nije u kontaktu sa prozorom ili bilo kojom drugom povrsinom nadam se da ce Pedja praviti jos posto je moj crni poceo da sivi od nosenja.

Imam ritual koji svakog jutra radim kao pozdrav suncu. To je ono sto indijaci rade, stanem na jednu nogu i napravim krug rukama, a onda zavucem ruku u dzep izvadim cigaretu i sednem na stepenice ispred zgrade. Tu je moja omiljena kucka koja je uvek srecna kada me vidi. Nas dvoje se vec dosta dugo znamo i ona je navikla da cim kada me vidi otrci na te stepenice i saceka da je pomazim. I tako presedimo neko izvesno vreme zajedno oslushkujuci ulicu koja se budi, Predivan osecaj.

Sada je 5:40 jos jedna cigareta pre spavanja.

Autor: Hades