Oskar

Mrzim te Oskare


Mrzim te zato što si lažan
zato što si bolestan
zato što mračiš na pogrešnim mestima
i zato što mračiš samo da bi mračio


Mrzim te Oskare


Ne poznajem ja tebe dobro Oskare
ali za takve kao što si ti imam “osećaj»
I bilo mi je dovoljno 2 sata razgovora da shvatim kakav si!
Tebe Oskare svi vole.
To me boli!

Našao si me na drugoj strani i svi su me zvali da se družim s tobom
Ja nisam mogao protiv sebe
Kada sa druge strane odem na drugu stranu stojim sam!
Zašto Oskare? Zašto zbog tebe?
Jebi se zbog toga, ja ne mogu da te trpim!



A kako sada svima da objasnim?
Kada me pitaju da objasnim!
Šta da kažem na njihovo zašto?
Rekao sam im za mrak, nisu shvatili!



Pričaću im i o umetnosti!
Ali neće skapirati da ti samo sereš o tome
i da pokušavaš da objasniš pogrešnu stvar.

Stvar koja jebe ono što si ti!
Stvar koja se ne može objasniti!
A koju samo lazni umnici poturaju
i od toga prave slavu!
Kopaš sebi raku ali niko ne shvata
Niko ni ne umire!


Jebi se!



Pričaću im i o deci!
E to većina njih ne zna!
Šta si radio deci Oskare?
Nisam ti poznavao roditelje!
Ali mama te je oblačila u žensko
Ali to nije stvar zbog koje si iztastao u takvog skota!
Preslabo je za tvoj idiotluk!





Pričaću im ali neće shvatiti!
I dalje će isto gledati tvoju sliku
Tvoju kretensku sliku!
Diviće joj se, a neće videti!



Proklet sam zato što mogu da primetim!
Proklet sam zato što ne mogu ništa da uradim!



Znam zašto ne uspevam!
Mrtav si Oskare!
A mtvaca ne možeš ubiti!



I bacaš me u dilemu
iako je od tvog tela ostala samo prašina:
Dobro je što si mrtav! Nećes više srati!
Ali mi je krivo što nisi živ
Krivo mi je što ne mogu ja da te ubijem!





Jebi se Oskare!
Mrzim te Oskare!