Asfalt (demo verzija)

Topao asfalt u mojoj ulici,
još uvek lepljiv i smrdljiv
Nov, crn i sjajan
Noć oko 2.
Spavam sa otvorenim prozorom
Samo u boksericama i pokriven tankim pokrivačem
Budim se, čujem nečiji razgovor napolju.
Glasan, prostački i premutiran.
Gujem samo jedan glas i u bunilu se pitam kako je to moguće
Glas se prekida čuju se dva koraka, sasvim tiho.
Otvaram oči i vidim mesečinu koja upada u sobu i odvetljava me.
E jebiga, što mrzim kad me bude ovako!
Čujem zvonjavu telefona na ulici.
Neka poznata melodija.
Da, taj napolju razgovara telefonom!
Zvonjava se prekida i opet se čuje razgovor.
Spominje neki kafić ali ne mogu da razaznam celu priču.
A na kraju , koga boli kurac šta priča mongoloid!
Probudio me je bezobrazno i već sam izdrkan
Ajde neću reagovati, mrzi me da ustajem.
Brojim polako do 20 i ako ne ode moraću da ustanem.
Ne znam šta ću mu reći ako ustanem, ali smisliću već nešto
1...2...3...4...5...
Mumla majmun i dalje...Sad o nekoj tuči.
6...7...8...9...10...
Prestani više! Sad nekome preti, ali nekim poznatim rečenicama.
11...12...13...14...15...
Jebote, pa on je gledao Scarface!
I sad nekom paćeniku glumi Paćina
I to pred mojim prozorom!
E jebiga! To da trpim ne mogu!
Ustajem iz kreveta, izlazim u dvorište i krećem ka ulici.
Bos i u gaćama. Osećam toplotu po tabanima.
Magarac mi je okrenut leđima dok i dalje mumla nešto u telefon
Zaustavljam se 3 metra od ograde i kazem glasno: «Izvini?!»
Okreće se prema meni na nekoliko sekundi namršten
odmahije mi rukom u smislu da se sklonim i vraća se razgovoru!
U tih par sekundi na jakoj mesečini video sam svi njegovu grozotu.
Crna zalizana kosa, kozna jakna, trenerka,
patike i bele čarape uvučene u trnerku!
Oko 30 godina, onizi i mršav!
Stojim tako bos na nekoliko metara od njega i tumačim njegovu reakciju.
A umoran sam i neispavan, baš me zabole ga trošim vreme na razumevanje!
Koga bre da razumem?
Imam ja važniji problema u životu nego da glumim tolernciju prema primatima!
Navlačim osmeh na lice i vraćam se u sobu.
Osmeh se pojačava dok adrenalin reaguje i pumpa se na saznanje:
«Večeras ću uraditi nešto uzbudljivo!»
Otvaram ormar i sa donje police iza pantalona vadim lovački nož
Vadim ga iz korica i posmatram nekoliko sekundi.
Ne volim noževe, ali nemam ništa drugo
tako hladno i tako tiho
Uzimam ga u ruku i vraćam se napolje.
Prilazim ogradi i polako otvaram kapiju, bez šuma.
Lagano.
On i dalje serenda neke gluposti.
Ne cuje da sam samo 50ak santimetara iza njega.
I šatro vrebam!
Mislim se kako bi bilo najbolje da to izvedem.
Sa leđa nije fer!
Ma ko ga jebe i on bi isto meni uradio.
Mislim a adrenalin spada. To je čudno!
Stojim na ivici tog «pokreta» i nisam uzbuđen niti uplašen
Hladnokrvan do bolesti.
Pomeram nož levo desno dok u glavi zamišljam moguće pokrete.
Kao dete koje gura autiće zamišljajući da je na autoputu.
Ajde da uradim nešto originalno!
On dok je pretio citirao je film
To je loše i plagijatorski.
Hoću da uradim nešto što do sada nisam video!
E ajd da probamo ovo!
Tapno sam ga rukom po desnom ramenu.
Okrenuo se naglo i pogledao me.
I pre nego što sam video bilo šta u njegovim očima
Zabio sam mu nož u grkljan krošeom i pocepao ga skroz.
Nije bilo uobičajenog krkljanja, prskanja krvi po meni!
Samo se srušio na stomak a ispod glave mu je rasla lokva krvi!
Osećao se miris svežeg asfalta
Nije mi delovao ni jadno ni bespomoćno.
Bez patetike horor filmova
Nisam imao želju da bilo šta više uradim.
Ni da ga šutnem, ni da kazem nešto mudro umirujućuj telesini.
Jebiga nisam Stiven Sigal!
Bio sam gotovo potpuno miran!
Samo malo izdrkan zbog buđenja!
Obrisao sam nož o njegovu trenerku i vratio se u sobu.
Mrzelo me je da ga vraćam nazad u ormar
ostavio sam ga na stolu i vratio se u krevet!
Legao,
razmišljao o tome kako sam uspeo da uradim originalnu stvar
fascinacija je ubrzo prošla...
I posle nekoliko minuta sam opet zaspao!


Autor: joshibeast