Gabor (arhaična pesma)

Znaš li devojku?
Pevao je 83.-e Du du a!
Kaja se zvala.
To je ona što si sa njom haj
kada dođe maj
I ona sa kojom si kul
kada dođe jul.

Znam ja takvu devojku!
Ali neću o njoj da pevam,
njoj ću da radim sve!
Du du a je svoju stavio u pesmu
Pitam se gde li mu je sad?
U pesmi je ostala,
iz života izčezla?
Reci Dudi, ne znam?

Ja Du Du moju čuvam samo za mene!
Ne dam bre nikome.

…

Pevaću o Gaboru zato.
Gabor mene inspiriše!
Ljubav nije za pesmu
kakvu ja znam da napišem.
Ljubav ja dajem, o njoj ne pevam.
A Gabor dobija mesto u večnosti,
kako neki tvrde.
Postaje Dulčineja
ili kakva druga naočita dama.
Da li je to pravedno?
Jeste, odgovaram.
Večnost je sumrak moga mozga,
svaka moja greška i pogrešna procena,
svaka trula jabuka koju sam zagrizao,
svaki izbljuvak koji se mom nosu približio.
O takvoj večnosti ja pevam,
u 21. veku kada je potvrđeno
izumiranje ptice koja se zvala Droplja
ja se gaduro setim tebe.
Setim se kako si smrdela na loj
koji je izbijao ispod parfema
kada sam ti se poslednji put približio!
Setim je bubuljice na nosu
za koju sam mislio da je pirsing
dok ti se nisam prvi put približio!
Svakog prdeža
Svakog ostatka maskare
crne gromuljice poput brabonjaka
Da li je to groBuljica možda,
ili je ova pesma arhaična,
i svima sem meni daleka?

Autor: joshibeast