Čašicu razuma za Božić, molim te

Kao u podne, kada nije Božić
u fotelji sedim
Zlim rečima
Samarićanina bedim.

A znam, ono što ne znaš ti.
U lokalnoj kafani „Bitolj“
čuo sam ko je ubio Kenedijeve
Isti čovek je u pitanju,
ali tajnu moram da sačuvam.
Rane su još uvek sveže
krvare...
Nevini bi stradali i ti i ja.

U maloj prodavnici u kraju
čuo sam šta „Klas“ stavlja u hleb
da bude unutra mekan a spolja tvrd
i hrskav i uvek topao.
Otrovno je i izaziva zavisnost!
Ali dalje ti ništa ne smem reći
Iza pekarske industrije stoji jedan od klanova
Nevini bi stradali i ti i ja.

Na autobuskoj stanici saznao sam
kako biraju autobuse i vozače
za liniju 95.
Rekao mi je čovek u crnom kaputu
Saznao sam i kako vešto GSP
izbegava da EDB-u plati struju
za sve tramvaje i trolejbuse
Saznao sam i ko plaća tu struju,
Ali , znaš već, ne mogu ti reći
Isti klan drži i pekare i GSP,
Ne mogu,
Nevini bi stradali i ti i ja.

Sećaš se kada su u Novom Sadu
i Somboru gradu
jednog tužnog februara gorele pekare,
radnje ljudi koji imaju čudna imena?
Ti i dalje misliš da je to zbog imena bilo?
Varaš se, već od pitanja si shvatio,
nisi glup.
To je zbog tajnih recepata za burek,
koji su ljudi sa čudnim imenima krili,
i nisu hteli da prodaju klanu.
Ja recept sada znam
Sve mi je objasnio čovek u crnom kaputu,
Ali kada bih i tebi rekao, znaš već!
Nevini bi stradali i ti i ja.

Kao u podne, kada nije Božić
u fotelji sedim
Zlim rečima
Samarićanina bedim.

I ova pesma je na početku i rimu imala,
rima se izjalovila
glupa je bila

I ova pesma je i formu soneta imala,
forma je nestala,
pesma je slobodna, ali i glupa

Kao u podne, kada nije Božić
u fotelji sedim
Zlim rečima
Samarićanina bedim
A samo sebe da ubedim
Da sam iznad, bilo čega
I da mogu da radim šta hoću.
A ne ide, jer kako srimujem
tako u sebi vatre raspirujem
A gde je tu smisao, O Viljeme Veliki?

Autor: joshibeast